Беседа светитеља Акакија изговорена у Ефесу, на Васељенском Сабору у митрополитском храму

Данас 9/22 септембра, наша Света Православна Црква слави спомен Трећег Васељенског Сабора одржаног у Ефесу. Тим поводом објављујемо беседу светога Акакија Мелитинског изговорену на ефеском Сабору.

Преподобни Акакије, епископ Мелитински, светитељ, чудотворац, борац за Православље, епископ града Мелитине (данас Малатија на југоистоку Турске). Свети Акакије је присуствовао Трећем васељенском сабору, који је одржан у граду Ефесу за време владавине цара Теодосија Млађег. Тамо је, заједно са светим Кирилом, патријархом александријским, и другим светим оцима свргнуо безбожног Несторија, патријарха цариградског, хулитеља Пречисте Дјеве Богородице, и предао га анатеми. Свети Акакије је био вољен и хваљен од свих светих отаца и уживао је поштовање самог цара.

Гледајући ово светло и духовно друштво светог сабора, осећам, љубљени, и радост и наду. Радост – јер и ја, најмањи међу свима, морам да пустим лаки чамац речи у ово пространо море мудрости; наду – јер ће велики таласи раздора убрзо престати, и у целој Цркви ће завладати тишина мира Господњег. Ако су дванаесторица ученика, призвавши Господа, одмах утишали буру када су њихов брод шибали ветрови, онда се томе, без сумње, утолико више може надати сада, када толики једнодушно сабрани ученици својим гласовима умољавају Господа, када је овде присутан велики и мудри управитељ, који се не боји никаквих ветрова ни бура, већ благоразумно допушта и друге веслаче к крми, убеђујући их да се прихвате ње и не престајући да једнодушно вапију Господу: „Господе, зар не мариш што гинемо?“ (Мк. 4, 38). Одмах услишивши његов глас, Он рече, упркос шуму жестоких морских таласа: „Умукни, престани“ (Мк. 4, 39).

Преподобни Павле Латријски

Данас наша Света Православна Црква прославља спомен преподобног оца нашега Павла Латрског/Латријског

Преподобни Павле родио се у граду Елеји.[1] Родитељи његови, веома побожни и богољубиви, Антиох и Евдокија, беху из рода преподобног и богоносног оца нашег Јоаникија Великог. Још као дечак Павле остаде сироче, јер му родитељи умреше. Немајући од чега да живи, он постаде чувар свиња, и тако издржаваше себе. Његов старији брат Василије беше монах у манастиру на гори Латри[2]. Он посла по Павла и позва га к себи у манастир. У манастиру Василије предаде свога брата Павла старцу Петру, врло великом подвижнику, да га научи подвизавању. Руковођен старцем, Павле се ревносно подвизаваше са сваком послушношћу своме старцу, и веома напредоваше у духовном животу. Старац се нарочито стараше да Павла научи непрестаној молитви и непрестаном бдењу. Умртвљујући тело своје, Павле никада није легао на постељу или на рогожу да спава, него се наслањао на зид, или на дрво, или на камен, и тако би помало одспавао. Често, да би савладао сан, он је товарио себи на леђа два тешка камена, и тако сву ноћ ходао око манастира до јутрења; или је одлазио на оближњу речицу, и у сенци дрвећа предавао се сузној молитви и богоразмишљању.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ АРСЕНИЈА ЛАТРСКОГ

Данас наша Света Православна Црква прославља спомен преподобног оца нашега Арсенија Латрског/Латријског

ПРЕПОДОБНИ Арсеније беше родом из Цариграда; син високородних, побожних и богатих родитеља. Цар га постави за војсковођу и патриција[1] Кивериотске[2] области. Једном када он са војском пловљаше по мору, подиже се страховита бура, и све лађе потонуше са свима што беху на њима, само се он један спасе. После тога Арсеније се одрече света, прими ангелски чин монашки, и сав се предаде монашким подвизима, чистећи и душу и тело молитвама, постовима, бдењима, лежањем на земљи, и другим добровољним злопаћењима. Ношаше он и тешке ланце. А муке његове од – хладноће зими и од жеге лети, и потоке суза његових, и свуноћна стајања његова, и ратовања његова са злим дусима, ко ће набројати? Живећи у таквим подвизима, он би од Духа Светог одведен у једно дивље и пусто место. Храна му беше дивље зеље; и он то не јеђаше већ окушаше; а воде узимаше врло мало, и то у два или три дана једанпут.

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА ДАВИКТА ЕФЕСКОГ и његове кћери КАЛИСТЕНИЈЕ

Свети мученик Давикт Ефески, минијатура X век, Минеј Василија II

ДАВИКТ бејаше рођен у Ефесу и у своје време бејаше епарх града Ефеса за царовања цара Максимијана. А када цар Максимијан затражи од Давикта кћер његову Калистенију себи за жену, Давикт га одби, пошто није хтео да кћи његова буде супруга незнабожног идолопоклоника. Због тога лишише Давикта положаја, одузеше му имање, прогнаше у Мелитину (Јерменија), и тамо му главу одсекоше. Калистенија се најпре кријаше у Никомидији, затим отпутова у Тракију (североисточни део Балканског полуострва), и настани се код неке жене, чију кћер болесну на очима она исцели молитвом. После Максимијанове смрти Калистенија оде к супрузи новога цара Ликинија Констанцији, сестри цара Константина Великог, која беше хришћанка, и исприча јој све о себи. Царица је с љубављу прими, и поможе јој да јој се врати имање њенога оца, одузето од стране Максимијана. Добивши имање натраг, Калистенија га раздаде сиромасима. Свето пак тело свога оца она пренесе из места заточења Мелитине у Асију, у Ефес. Ту она подиже храм у спомен његов и у њему положи свете мошти његове. Сама пак остало време свога живота она проведе свето апостолски, и отиде ка Господу.

Претеча и Богослов, два света Јована уз Пресвету Богородицу

Икона Покрова Пресвете Богородице, XVI век, Русија

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, празник установљен у Русији у току XII века у част Пресвете Богородице, коју је у Влахернском храму видео (902) преподобни Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем у току бденија. Празнује се 1. октобра (ст. кал.) / 14. октобра (но. кал.) Иако се појављивање Пресвете Богородице десило у Цариграду, овај празник слави се само у помесним црквама словенских народа.

Свети Теофил исповедник, Архиепископ Ефески

Светитељ Христов Теофил иконопоштовалачки исповедник смело изобличавао јерес иконоборачку, која Христову икону ругаше и одбациваше у време другог иконоборства, после Седмог Васељенског сабора (9. век). Мудри пастир цркве Ефеске. Живео при базилици гроба св. Јована Богослова. Сачувана су три писма која је свети Теодор Студит написао светом Теофилу Ефеском између 816. и 826. године. Због свог иконофилства страдао и отеран у прогонство. Зато се удостоји исповедништва и венца бесмртности. Упокоји се мирно у Господу своме. Службу му написао преподобни Теофан Начертани. 

Православна црква светог Теофила Ефеског прославља 25. септембра / 8. октобра. У неким Синаксарима се не спомиње, али га спомиње Синодик Православља (који се чита у Недељу Православља).

Спомен ефеских свештеномученика Ипатија епископа и Андреја презвитера

Мучеништво светих Ипатија, епископа ефеског, и Андреја свештеника. Фреска из 16. века, манастира Дионисијат, Света Гора. Иконограф Зорзис Фукас.

Ови светитељи беху родом из Лидијског краја из околине Ефеса. Као деца они се заједно учише књизи у некој обитељи, и украшавајући себе сваком врлином они напредоваху из силе у силу. Када порастоше, Ипатије се замонаши, да би у безмолвију, у молитвеном самовању и тиховању служио Богу; а Андреј се посвети служењу душама људским јер он усрдно проповедаше реч Божију и ревносно поучаваше хришћане у цркви. Обојица се они одликоваху великим уздржањем, смиреноумљем и нелицемерном љубављу према свима.